Članak objavljen u Blic-u me je po ko zna koji put primorao da se zapitam o svojoj budućnosti.
Što bi rekli neki sledi copy/paste ovog članka, a posle njega ću izneti svoja razmišljanja.
Prema istraživanju „Galupa“, u Srbiji čak 57 % stanovništva starosti između 25 i 34 godine živi sa roditeljima. Tu je ipak najlepše jer je sve besplatno i lagodno.
Na taj način ostaje više vremena, ali i novca za provod - konstatuje se u tekstu objavljenom na portalu „Dojče vele“.
Psiholog Žarko Trebješanin smatra da su preduslovi za odluku o osamostaljivanju ekonomska nezavisnost i jaka emotivna veza. Ukoliko tih pretpostavki, nema većina tridesetogodišnjaka u Srbiji se neće odlučiti da započne samostalan život.
„Još je Dostojevski u jednom svom romanu napisao: ‘Čovek bez svog stana je čovek bez sopstvene psihologije’. Mi bismo danas rekli - bez svog identiteta. Te osobe gube i samopoštovanje, a ono je veoma bitno. Nije dovoljno da čovek bude samo profesionalno i društveno uspešan. Ako zavisi od dobre volje drugih ljudi, čak i kad su to njegovi roditelji, to ga gura u jednu pomalo infantilnu situaciju - da sa 30 ili 40 godina i dalje živi kao ‘podstanar’“, izjavio je Trebješanin.
Kulturolog Zorica Tomić upozorava da „račun devedesetih stiže na naplatu“. Društveni sistem je poremećen, a porodica kao institucija pretrpela žestoke udarce. Mladi imaju pogrešan doživljaj realnosti.
Posle ponovne spoznaje, čini mi se sve veće pojave ovog tako reći “problema”, ponovo me tera na dublje razmišljanje o svojoj budućnosti. Mlada populacija sve češće govori kako ne zna čta će posle fakulteta (akcenat dajem na tu grupu mladih ljudi,akademaca). Čini mi se da je sve veći broj mladih ljudi koje posle dugog vremena provedenog u školskim klupama želi malo odmora od svega. Mnogi nam govore da je tu najveći problem. Da znamo mi svi da učenje nikada ne prestaje, ali svi vape za još malo odmora, provoda, dužeg spavanja i svega onoga što krasi mladalački život.
Velik broj uspešnih ljudi i profesora govori kako treba aktivno da tražimo posao, da ne studiramo da bi studirali, da u toku studiranja činimo sve kako bi se približili nekim poslovnim krugovima, da budemo na oku poslovnim ljudima, da volontiramo, stičemo nova iskustva.
Sve je to lepo i korisno ali čini mi se i pomalo neizvodljivo, neko i uspe u tome, ali većina ne. Većina je prebukirana obavezama na fakultetima,… vežbe, predavanja, seminari, testovi, kolokvijumi, ispiti i mnogi drugi vidovi nastavnih obaveza koji iziskuju dosta vremena i truda.
I kome je pored svega toga, ako i ima vremena, da pokušava i obilazi svakojake aktivnosti u vezi traženja posla.
Samo najhrabrijima i najupornijima. "Najjači opstaju, a najpametniji napreduju!"
Uskoro će svaki pojedinac moći da za vreme zimovanja kontaktira svog doktora da mu, recimo, izmeri pritisak. Ili, ako je neophodno, da se momentalno „sastane“ s kolegama dovoljno je samo da uključi kompjuter i uz pomoć brzog i jeftinog interneta vidi i čuje koga treba na monitoru.
– Pravimo senzore za lekarske preglede i radimo na tome da svi mogu da
uživaju prednosti brzog interneta i do 100 megabita – tvrdi Masimo
Miljuoulo, potpredsednik za tržišta u nastajanju u CISCO-u, koji je
prošle nedelje boravio u Beogradu.
„Teleprisustvo“, nova tehnologija koju razvija ova kompanija, omogućiće nam da organizujemo virtuelne poslovne sastanke.
– Znači, umesto velike konferencijske sale biće dovoljna samo jedna
manja prostorija, u kojoj će sedeti jedna osoba. Ona će preko monitora
moći da vidi i razgovara sa drugim strankama koje će, takođe, koristiti
monitor. I obuka za doktore će moći da se obavlja uz pomoć prenosa
slike. Lekari će virtuelno obučavati studente, koji neće morati da sede
na licu mesta i posmatraju, recimo, obdukciju. Pacijent će moći da
dobije mišljenje specijaliste koji uopšte ne mora da bude prisutan na
licu mesta - kaže naš sagovornik.
Ovo će sve biti moguće, između ostalog, i zahvaljujući činjenici
da je internet sve brži. Mnogo brže ćemo dolaziti do potrebnih podataka
i razmenjivati iskustva. Masimo veruje da će u narednih nekoliko godina
internet u svakom domu biti 100 megabita brzine, a ne kao sada četiri u
Americi ili dva kod nas.
Lepo zvuči... Da li će i kod nas tako biti. Po svemu sudećem neće još duže vreme. Šta se sve kod nas radi samo da pojedine firme zadrže monopol to je smešno. Kako licence za internet provajdere, tako i licence za telekomunikacije. Samo se probijaju rokovi, a svi nas zbog toga zaobilaze u širokom luk. Tako je bio i slučaj sa trećim operaterom mobilne mreže, pa i danas čini mi se da VIP nema neko učešće na tržištu, a pri tome još koristi opremu i resurse Telekoma,tj.MTS.
Zaposleni i njihovi poslodavci na različite načine doživljavaju recesiju, što bi moglo da dovede do masovnog odliva talenata kada privreda počne da se oporavlja, i to na štetu poslodavaca.
Dobar deo zaposlenih smatra kako poslodavci recesiju koriste kao besprizivno opravdanje za duže radno vreme i smanjivanje plata, isto tako su ubeđeni da se poslodavci danas manje brinu o načinu kojim bi mogli da zadrže zaposlene.
Poslodavci i menadžeri su uvereni da su njihovi zaposleni lojalni zbog krize, što je potpuno pogrešno. Zbog ovakvog načina razmišljanja mnogi poslodavci mogli bi da ostanu bez svojih najboljih zaposlenih čim privreda počne značajnije da se oporavlja. Mnogi od zaposlenih su svesni svojih kvaliteta i već su doneli dovoljno čvrstu odluku da promene poslodavca, čim tržište rada bude iole otvorenije.
Dosta velik broj zaposlenih smatra kako njihovi poslodavci zbog recesije imaju manje razumevanja za drugačija mišljenja i da pokazuju veći autoritet.
Mali deo zaposlenih ne zamera svojim poslodavcima što zatvaraju radna mesta i opterećuju zaposlene dodatnim poslovima, jer veruju da je recesija zaista nanela štetu njihovom poslovanju.
Niko nema nedoumica oko toga da trenutno okruženje opterećuje i poslodavce i zaposlene, ali ljutnju zaposlenih poslodavci i menadžeri bi trebali da shvate kao upozorenje. Posebno ako su produžili radno vreme, smanjili plate, ograničili pogodnosti za zaposlene ili ograničili fleksibilnost.
Koliko poslodavci besprizivnije recesiju koriste kao opravdanje da praktično otežaju rad i život zaposlenih sada, toliko će besprizivnije najbolji i najtalentovaniji zaposleni odgovoriti već prvom zgodnom prilikom.
U Srbiji je nezaposleno oko 200.000 mladih između 15 i 30 godina, a od toga oko 50.000 ima samo osnovno ili nikakvo obrazovanje.
Italija sredstvima od 1,2 miliona evra pomaže zapošljavanje mladih u Srbiji. Aktuelna priča u Srbiji je da država uplaćuje pripravnički za oko 10.000 mladih. Problem je u tome što firme nisu obavezne da posle izvršenog pripravničkog rada i zadrže novi kadar. U svakom oglasu na koji naiđe mlad čovek željan zaposlenja nailazi na "obavrzno iskustvo od 3 - 5 godina". Kako to studenti i diplomci da ispune !? Zaista je šteta za ovu zemlju što se ovdašnje firme malo više ne ineteresuju za novi i svež mladi kadar, željan dokazivanja i rada.
Revizorska kuća KPMG zaposlila je pre neki dan 9 najuspešnijih studenata i diplomaca, koji su proteklih godinu dana bili na praksi u ovoj kompaniji.
| « | Novembar 2009 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
- Decembar 2009 [1]
- Novembar 2009 [4]
- Oktobar 2009 [4]
