« Internet će biti 50 puta brži ! Hoće li i kod nas...da ali za jedno 50 godina !? | Main | POBOLJŠAN REJTING SRBIJE »
Članak objavljen u Blic-u me je po ko zna koji put primorao da se zapitam o svojoj budućnosti.
Što bi rekli neki sledi copy/paste ovog članka, a posle njega ću izneti svoja razmišljanja.
Prema istraživanju „Galupa“, u Srbiji čak 57 % stanovništva starosti između 25 i 34 godine živi sa roditeljima. Tu je ipak najlepše jer je sve besplatno i lagodno.
Na taj način ostaje više vremena, ali i novca za provod - konstatuje se u tekstu objavljenom na portalu „Dojče vele“.
Psiholog Žarko Trebješanin smatra da su preduslovi za odluku o osamostaljivanju ekonomska nezavisnost i jaka emotivna veza. Ukoliko tih pretpostavki, nema većina tridesetogodišnjaka u Srbiji se neće odlučiti da započne samostalan život.
„Još je Dostojevski u jednom svom romanu napisao: ‘Čovek bez svog stana je čovek bez sopstvene psihologije’. Mi bismo danas rekli - bez svog identiteta. Te osobe gube i samopoštovanje, a ono je veoma bitno. Nije dovoljno da čovek bude samo profesionalno i društveno uspešan. Ako zavisi od dobre volje drugih ljudi, čak i kad su to njegovi roditelji, to ga gura u jednu pomalo infantilnu situaciju - da sa 30 ili 40 godina i dalje živi kao ‘podstanar’“, izjavio je Trebješanin.
Kulturolog Zorica Tomić upozorava da „račun devedesetih stiže na naplatu“. Društveni sistem je poremećen, a porodica kao institucija pretrpela žestoke udarce. Mladi imaju pogrešan doživljaj realnosti.
Posle ponovne spoznaje, čini mi se sve veće pojave ovog tako reći “problema”, ponovo me tera na dublje razmišljanje o svojoj budućnosti. Mlada populacija sve češće govori kako ne zna čta će posle fakulteta (akcenat dajem na tu grupu mladih ljudi,akademaca). Čini mi se da je sve veći broj mladih ljudi koje posle dugog vremena provedenog u školskim klupama želi malo odmora od svega. Mnogi nam govore da je tu najveći problem. Da znamo mi svi da učenje nikada ne prestaje, ali svi vape za još malo odmora, provoda, dužeg spavanja i svega onoga što krasi mladalački život.
Velik broj uspešnih ljudi i profesora govori kako treba aktivno da tražimo posao, da ne studiramo da bi studirali, da u toku studiranja činimo sve kako bi se približili nekim poslovnim krugovima, da budemo na oku poslovnim ljudima, da volontiramo, stičemo nova iskustva.
Sve je to lepo i korisno ali čini mi se i pomalo neizvodljivo, neko i uspe u tome, ali većina ne. Većina je prebukirana obavezama na fakultetima,… vežbe, predavanja, seminari, testovi, kolokvijumi, ispiti i mnogi drugi vidovi nastavnih obaveza koji iziskuju dosta vremena i truda.
I kome je pored svega toga, ako i ima vremena, da pokušava i obilazi svakojake aktivnosti u vezi traženja posla.
Samo najhrabrijima i najupornijima. "Najjači opstaju, a najpametniji napreduju!"
Komentari
imam 31 godinu, napravio sam svoju kucu al sam i dalje kod roditelja, tu mi je lepo, toplo, cisto, skuvano... sta bih ja bez svega toga?!
Naravno da je lepo, toplo čisto,... Mislim da se u tome i razlikujemo od onoga što neki teže i što vidjamo na TV-u, o osamostaljivanju, odlasku od roditelja. Mislim da smo mi na ovim prostorima više vezani za porodicu, a tu su naravno i klasne razlike. Nemaju svi uslova za sopstvenim stanom i odvojenim životom.
kako te nije sramota imas 31 godina i ucaurio si se kod roditelja... ja da sam ti roditelj ja bih te izbacio... imas svoju kucu pa tamo "uzivaj"
I ja sam procitala taj tekst u Blicu!Ne slazem se nikako s tim da treba s 30 godina ziveti s roditeljima(I ja i oni bi poludeli:)) ali moram malo da se odmorim od studiranja(samo malo:)),citav zivot sam u skoli i nemam pojma na sta ce to liciti kad pocnem da radim al s jedne strane me to i privlaci!
Odlican tekst kolega :)!
Zaposlila sam se tri dana posle završetka fakulteta. Odjurila sam iz kuće i sretno zagrizla u svoju prvu platu.
Meni se dopalo da dolazim kod roditelja u goste... verujem i njima...
Neko je samostalan u životu, neko ostane infantilan ceo život...
Živimo u zemlji napaćenoj na sve načine. Lepo je moći naći posao, raditi i biti okružen obavezama, neki ljudi nisu u toj mogućnosti. Nisu oni krivi, ili im je profesija manje tražena, ili nemaju u sebi to da nekog odgurnu da bi oni uspeli...
Ne pozan nikog ko ne želi da radi i da traži od mamae i tate 100 dinara za cigarete, pa opet, mnogo je takvih ljudi.
Da li ste sigurni da oni stvarno žele da nikad ne odrastu???
Ne verujem!
Slazem se da i jedno i drugo ima svoje prednosti, ali jedna strana mi se vise svidja. Odvojenost. Ipak bi svi voleli da smo svoj na svome. naravno ako imas sredstava, a tu su roditelji bar malo da ti pomognu, bar u pocetku
@AnaM Slazem se sa tobom, i cestitam na zaposlenju. O tome i govorim. Sredstva su najvažnije pitanje, čini mi se, u ovoj temi.
Da ne možeš bez osnovnog, ali ništa samo ne pada sa neba... malo se mora i da potrudi:)))
@ lenjivacVoleo bih da čujem i novi komentar Lenjivca. Mislim da smo ga malo ohrabrili da se odvoji. Samo hrabro.
sigurno da su finansije glavni problem. nemaju svi mogucnosti da se odvoje od roditelja i tako idu kroz zivot. mnogo faktora tu treba da se poklopi,a nisu svi spremni da se odreknu mamine kuhinje,zivota gde ti je sve besplatno,cisto i lako.
sto se mene tice,svakoga dana u svakom pogledu,nastojim da stvorim uslove kako bih se odvojio od mojih,a mislim da cu uskoro u tome i uspeti. sve se moze kad se hoce:)))))
Da, bilo bi lepo da mladi mogu da se osamostale, ali najveci problem je sto retko ko ima prilike i finansijskih sredstava za to. Onaj ko nije imao mogucnosti da se skoluje ili iz nekog drugog razloga nije zavrsio fax, ako uspe da nadje posao, moze da bude srecan ako moze da "sastavi kraj sa krajem" cak i uz roditelje. Sa druge strane, oni koji zavrse fax, tesko mogu da se zaposle, a ne da se osamostale... Mozemo samo da se nadamo da ce i za nas doci bolja vremena!
Siguran sam da postoji želja kod mladih da se osamostale ali mnogo je stvari koje mladima baš i ne idu u korist
Novac, zaposlenje ... su samo neki od pitanja na koje moramo dati odgovor pre nego što donesemo odluku da se odvojimo od roditelja.
Ja bih se slozila da je tesko uz danasnji nacin studiranja i raditi mada ovo zavisi i od vrste fakulteta. Svaka cast onome ko je u stanju sve da postigne ali ja licno nisam,trenutno. Ipak ovo ne znaci da podrzavam da sa 30 godina zivis na racun roditelja. Stvarno bi me bila sramota. Pre samo deset godina, odraslim i zrelim ljudima su se smatrali oni koji napune preko 20 a danas izgleda imamo problem dece u 30-tim.
Naravno, večito aktuelan problem. Pravo da ti kažem ni ja baš ne vidim često svetlo na kraju tog tunela. Ne verujem da bih sa 30 i kusur živeo sa roditeljima, ali živeti sam i raditi samo za sebe i svoje potrebe smatram tragičnim početkom još tragičnijeg kraja.
Možda smo i na pravom putu, jer smo svesni problema i spremni tome da se odupremo i da pokuša mo nešto da uradimo povodom tog pitanja. Najbitnije je spoznati i prihvatiti problem, pa posle početak rešavanja istog. Opet se vraćam na moj moto :"Najjači opstaju, a najpametniji napreduju!"
Svi bismo mi da budemo sto duze mamina i tatina deca, al ne moze doveka....
ma ja bi vecno ziveo na mamin i tatin racun
aj klikni na moje ime odabde da mi das ove glupave komentare
"Um caruje,snaga klade valja", kao i- "najpametniji napreduju, a najjaci opstaju", su izmislile sisice,zato mojne to brate! Daj da sabijemo nekog!
Dobili smo jedan podstrek za osamostaljivanje, ukinute vize. Mozda se sad malo hrabriji upute preko granica i tamo potraze svoju sansu.
| « | Novembar 2009 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
- Decembar 2009 [1]
- Novembar 2009 [4]
- Oktobar 2009 [4]
